Zivot ljubav i ostale sitnice

O tom gradu

benjamin87 | 22 Jul, 2019 23:41

Posecujem mesto koje sam voleo.koje sam prizeljkivao da postoji I koje je postojalo je u mom umu.zaljubio sam se tamo,pronasao sebe a u isto vreme izgubio svoju naivnost. U tom gradu sam voleo najjace sto moze moje bice voleti.sada ga se plasim.zazirem od njega ali ne priznajem nikome.Zbog nje,postojala je u mom umu I srcu tako intenzivno I zauvek ostavila trag na mojoj dusi.zauvek cu biti slab u tom pogledu.nikada necu preboleti njenu okrutnu ljubav.

A mozda i nisam preziveo?Sigurno mogu reci da je tamo nesto umrlo u meni ali jeste i ozivelo sto nisam ni znao da u meni postoji.Svakim korakom sto sam blizi i sve vise se bojim da ponovo postanem onaj naivni zaljubljeni decak koji je,sada znam,voleo nesto sto mene ipak nije.Pobedila me je.Cak I posle 11 godina od te pogibije ponekad mi dodje u snove,zaboravi logiku stvari.Ssamo se pojavi sa neshvatljivom porukom i nestane pri svakom pokusaju da je shvatim.a imali smo svoje trenutke kada smo bili nepobedivi.To je bila ljubav vredna inspiracije i samounistenja.na svakom koraku u tom gradu ozive secanja trenuci pravi dragulji mog zivota ,lekcije koje sam usput naucio I koje bih voleo da prozivim ponovo makar na tren jer tada ti trenuci su bili moja realnost.

Nismo ni znali za bolje pa smo ziveli da bi istrazivali sebe I sve sto jesmo sada moramo da zahvalimo tadasnjim trijmfima ali I debaklima.A toliko mlo smo znali,zar ne?znali smo da su to vetrenjace protiv kojih smo bili bitke ali nije nas bilo bilo briga jer je bilo prokleto zanimljivo .Sada sam stranac u tom gradu koji seta po kisi,stara dusa u mladom telu.

Kada sam napustio taj grad,osecao sam iskreno da sam morao da se oprostim I sa delom sebe koji vise nikada necu ni sresti u ogledalu.a srecem ga u trenucima sitnih slabosti ali ubrzo nesto drugo zauzme to mesto u odrazu I sa setom I nostalgijom nastavljam dalje poucen lekcijama od kojih sam neke naucio sa lakocom ali neke mozda nikad ni necu.Zasigurno necu.previse bole I to ce znaciti da moram da se oprostim od nje iako zivimo u podeljenim svetovima a voleo bih da mislim da smo ipak povezani nasim zajedno provedenim momentima.samo bih voleo da znam da li su ti momenti bili stvarni ili su bili imitacija prave stvari?

To mi nije moguce saznati I sa tim se mirim .Jos uvek.

Zato posecujem mesto koje sam nekad voleo.Nadam se da je ono jos uvek zaljubljeno kao sto sam ja u svaki korak u njemu.